Testiranje trudnica

Vrlo je važno ne propuštati redovne kontrole u trudnoći koje ne podrazumevaju samo ultrazvučne preglede. Naravno, u trudnoći se rade i laboratorijske analize uključujući analize krvi i urina, bakteriološke ginekološke briseve (vaginalni bris, cervikalni bris, PAPA test), test opterećenja na glukozu (OGTT), merenje grlića materice, merenje krvnog pritiska i težine trudnice.

Naravno da ritam pregleda može biti znatno učestaliji. Ukoliko lekar vašu trudnoću označi kao  rizičnu  (zbog horoničnih bolesti, nastalih komplikacija i sl.) moguće je da ćete na kontrole odlaziti i češće radi intenzivnijeg nadzora zdravlja vaše bebe, a nisu isključene i povremene hospitalizacije.

Dabl test i tripl test u trudnoći

Dabl test i tripl test su jako važne analize. Dabl test je precizniji od tripl testa i uobičajena praksa je da se preporuči svim trudnicama i govori nam o riziku od najčešćih hromozomskih anomalija od kojih je najčešća Daunov sindrom.

Dabl test se radi iz krvi trudnice, međutim važno je da postoje i ultrazvučni parametri koji se potom kombinuju sa nalazima dabl testa i na osnovu toga definitivno izračunava rizik od hromozomskih anomalija. Dabl test se radi uz ultrazvučni pregled, najčešće u 12-13. nedelji, može i malo ranije ili malo kasnije ali je najprecizniji u trudnoći od 12 nedelja i 3-4 dana.

Neinvazivni prenatalni testovi iz krvi

Poslednjnih godina se dosta rade Neinvazivni prenatalni testovi iz krvi (Verified, Harmony, Nifty, Veracity…) koji sa dosta velikom preciznošću mogu da isključe hromozomske anomalije, te budućim roditeljima pružaju mogućnost da dobiju važne informacije o genetičkom zdravlju njihovih beba.

Testiranje se sprovodi počev od 10. nedelje trudnoće, iz malog uzorka krvi uzetog od majke.

Nepravilnosti u broju hromozoma  mogu da dovedu do razvoja sindroma koji se manifestuju smanjenom mentalnom sposobnošću, karakterističnom fizionomijom i poremećajima u razvoju tkiva i organa ploda. Oni nam uglavnom govore o tome da li postoje najčešće hromozomske anomalije, a to su trizomija 13, 18 i 21 i pojedine sindrome, mikro delecije i tako dalje.

Neinvazivni prenatalni test je nešto više od dabl testa, ali nije zamena za amniocentezu koja ostaje zlatni standard, ali nosi neke svoje rizike tako da se trudnice uglavnom opredeljuju za neinvazivne testove jer su pouzdani a pri tome nemaju rizik od ugrožavanja zdravlja bebe kao prilikom invazivnih postupaka. Prema važećim smernicama trudnicama sa negativnim nalazom savetuje se samo nastavak uobičajenog kontrolisanja trudnoće kod izabranog ginekologa, dok bi se pozitivan nalaz trebalo dodatno proveriti nekim invanzivnim testom.

Šta je amniocenteza i kada se preporučuje?

Amniocenteza je uzimanje uzorka plodove vode pod kontrolom ultrazvuka i ona se radi od 16. do 19. nedelje trudnoće. Uzima se oko 20mL plodove vode i sama metoda je invazivna i nosi rizik 1 do 2% od gubitka ploda. Amniocenteza se radi ukoliko je pacijentkinja starija, ukoliko je već imala jednu trudnoću sa hromozomskom anomalijom, ukoliko je neko u porodici imao trudnoću sa hromozomskom anomalijom, ukoliko je na primer dabl test bio sa velikim rizikom ili ukoliko postoje ultrazvučni parametri koji postavljaju visoku sumnju za neku hromozomsku anomaliju.

Kako izgleda postupak amniocenteze i da li je bolan?

Amniocentezu u našoj ordinaciji radimo ambulantno, dakle, uradimo intervenciju i pacijentkinja ide kući. Neka posebna priprema za amniocentezu nije potrebna, treba samo uraditi bakteriološke briseve, isključiti infekciju i amniocenteza boli ali ne boli jako. Iskustva  naših pacijentkinja, koje su istog dana  radile amniocentezu kada i vađenje krvi iz vene zbog laboratorijskih analiza, govore u prilog tome da je  vađenje krvi iz vene bilo bolnije nego sama amniocenteza.